U Bosni i Hercegovini zvanično je 2,83% nepismenih osoba, a da je pismenost mnogo više od čitanja i pisanja govorili smo u novoj epizodi Podcasta Fondacije Hastor. O ovoj temi razgovarali smo s Alminom Šabanović-Kokot, studenticom Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, koji joj je dodijelio i Zlatnu značku.
U svakodnevnoj komunikaciji, a posebno službenoj, sve više se udaljavamo od pravopisne i gramatičke korektnosti, objašnjava nam Almina, koja naglašava značaj pristupa prema drugim ljudima i samom činu komunikacije s njima:
Način na koji mi komuniciramo s drugim ljudima daje sliku o nama samima i o tome koliko mi poštujemo svog sagovornika. U svakodnevnoj komunikaciji s ljudima naučila sam da ne gledam greške već da gledam šta dobro rade. Bitno mi je da kada pričam s nekim, stavim u stranu standardni jezik i da čujem njihov dijalekt.
Kada govorimo o pismenosti, ona se najčešće ogleda u medijima te je jedna od tema svakako bila i pismenost u medijima. No, nekadašnji način opismenjavanja čini se da je još uvijek najbolji način:
Čitanje je, svakako, jedan od efikasnijih načina opismenjavanja. Dok taj proces traje, mi možda i nismo svjesni toga. Tek kasnije vidimo da smo izgovorili neku riječ, recimo, za koju nismo ni znali da smo ju naučili. Smatram da je čitanje prvenstveno put do širenja našeg vokabulara, što je vrlo važno.
Posebna je čar i benefit raditi posao koji volite. Jedna izreka kaže da ukoliko radimo posao koji volimo, mi nikada ne idemo na posao. Almina u svojoj profesiji uživa svim srcem, a klikom na link saznajte šta je to još podijelila s nama:
